Скачать с ютуб Darko Kapor - Filozofija prirode, fizika i matematika (Dijalog kultura) в хорошем качестве

Darko Kapor - Filozofija prirode, fizika i matematika (Dijalog kultura)

DIJALOG KULTURA, 19. 08. 2012. Tema: Filozofija prirode, fizika i matematika. Gost: prof. dr Darko Kapor Filozofija prirode se u promišljanjima antičkih i srednjevekovnih filozofa odnosila na fiziku kao nauku o prirodi i njenim prvim načelima i uzrocima. Kod Njutna i od njegovog dela ''Matematički principi filozofije prirode'', filozofija prirode značila je teorijsko i matematičko utemeljenje prirodnih nauka. Šta je filozofija prirode pojmovno obuhvatala i kako se razvojno menjala? Zašto je fizika tako čvrsto povezana sa filozofijom? Zašto i kada matematika postaje jezik nauke? O tome razgovaramo sa profesorom dr Darkom Kaporom sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu. On ukazuje da su fizika i druge prirodne nauke bile obuhvaćene prirodnom filozofijom ili filozofijom prirode pre nego što će početi njhovo izdvajanje početkom devetnaestog veka: ''U stvari, postojale su dve komplementarne grane. Postojala je philosophia naturalis, znači filozofija prirode ili prirodna filozofija, a postojala je i historia naturalis, istorija prirode. I kada danas gledate kako savremeni autori gledaju na to, oni jednostavno kažu da je filozofija prirode bila dinamika, a istorija prirode je bila, da kažemo, statika. U tu istoriju su ulazili oni podaci koji su se prikupljali o biljnim vrstama, o životinjskim vrstama, o mineralima, a ako je bilo nešto od procesa, znači od fiziologije ili o nastanku itd, to je išlo u filozofiju naturalis. Geografski opisi su postojali na jednom i na drugom mestu, ali manje ili više dinamični. Meteorologija koja je definitivno opisivala procese, znači bila je dinamična, ona je skoro uvek bila u filozofiji naturalis. Tu su ulazile fizika, astronomija i neki delovi hemije, oni koji su uspevali da se izdvoje iz alhemije.'' Profesor Kapor skreće pažnju da je astronomija pripadala filozofiji prirode, ali da se stalno održavala kao posebna zato što je pružala podatke astrologiji, a horoskopima se pridavao veliki značaj. Do doba prosvetiteljstva, sve vreme istorije astronomije, skoro svaki astronom bio je i astrolog, a postojalo je i ugledno zvanje dvorskog astronoma i astrologa. U emisiji profesor Kapor, između ostalog, kaže: ''Ja ću probati da nekakav istorijat ispričam preko velikih knjiga, jer to mislim da jeste bitno i, ponavljam, astronomija je nekako figurisala sama zato što je bila tražena. Ako gledamo knjige koje su bile na ovaj ili onaj način revolucionarne, možda čak ne u svom vremenu, onda počnemo od Kopernika. Znači, 1543, na samrtnoj postelji on konačno objavljuje tu njegovu knjigu De revolutionibus orbium coelestium -- o obrtanju nebeskih sfera, gde on onako vrlo oprezno kaže da bi celokupna interpretacija kretanja nebeskih tela bila mnogo jednostavnija ako bismo u centar svemira stavili Sunce a ne Zemlju. Znači, vrlo je on to oprezno rekao, ali je rekao.' ' Za Kopernikovo delo profesor Kapor kaže da ta knjiga u tom momentu nije imala neki veliki uticaj, ali da ipak nije prošla nezapaženo. Jedan istoričar je napisao: To je knjiga koju niko nije čitao. Onda se kao reakcija pojavilo novo istraživanje. Autor je uspeo da uđe u trag skoro svim primercima prvog i drugog izdanja Kopernikove knjige i našao je veoma mnogo beležaka na njima. Tako je našao i primerke koje su proučavali Tiho Brahe, Kepler, Keplerov učitelj i Galilej. Kapor zaključuje: ''Znači svi oni su tu knjigu čitali i na sve njih ona je stvarala neki uticaj, ali ono što je interesantno, crkva je nije stavila na popis zabranjenih knjiga dok nije Galilej počeo da se poziva na nju, a i onda su data uputstva koji delovi da se izmene.'' Galilej kreće da piše 1630. čuveni svoj ''Dijalog o dva sistema sveta Ptolomejevom i Kopernikovom uz predloge razloga iz Prirode i filozofije...'' Već iz naziva vidi se da Galilej odvaja Prirodu i filozofiju, ukazuje profesor Kapor: ''Priroda - to je ono što on posmatra. Filozofija će za njega biti jedan niz vrlo dobrih logičkih argumenata.'' Emisija '' Filozofija prirode, fizika i matematika'' je prva iz serijala ''Fizika -- nit koja povezuje''. Posvećena je ne samo izdvajanju fizike iz filozofije prirode i pojedinih disciplina iz fizike, kao i fenomenu kasnijeg ponovnog vraćanja nekih oblasti u fiziku i ponovnom izdvajanju, nego i relaciji fizike i matematike i to ne samo od Njutnovih Principa, nego i od Galileja, koji je, kako ističe profesor Kapar, rekao da je knjiga Prirode napisana jezikom matematike. Emisiju pripremili: Autorka i urednica: Drenka Dobrosavljević Muzički urednik: Predrag Jovanović Tonmajstorka: Marica Jung Youtube Video Editor: Marinko Tica