У нас вы можете посмотреть бесплатно ҚИССАИ ИБРАТНОК АЗ ҲАЁТИ ШАЙХ АБДУЗОҲИРИ ДОЪИ ҲАФИЗАҲУЛЛОҲ استاد عبدالظاهر داعی мавзуъ: РИЗҚИ МО или скачать в максимальном доступном качестве, которое было загружено на ютуб. Для скачивания выберите вариант из формы ниже:
Если кнопки скачивания не
загрузились
НАЖМИТЕ ЗДЕСЬ или обновите страницу
Если возникают проблемы со скачиванием, пожалуйста напишите в поддержку по адресу внизу
страницы.
Спасибо за использование сервиса savevideohd.ru
✅ Telegram: https://t.me/hadafi_islom ✅ instagram: / hadafi_islom Хатар ва оқибати ширк Агар мушрик тавба накарда бимирад, Аллоҳ уро намеомурзад. Далелаш ин ки Аллоҳ дар қуръон мефармояд: إِنَّ اللَّهَ لَا يَغْفِرُ أَن يُشْرَكَ بِهِ وَيَغْفِرُ مَا دُونَ ذَٰلِكَ لِمَن يَشَاءُ ۚ وَمَن يُشْرِكْ بِاللَّهِ فَقَدِ افْتَرَىٰ إِثْمًا عَظِيمًا «Албатта, Аллоҳ гуноҳи касонеро, ки ба у ширк оваранд, намебахшад ва гуноҳони дигарро барои ҳар ки бихоҳад, меомурзад. Ва ҳар ки ба Аллоҳ ширк оварад, дуруғе сохта ва гуноҳе бузург муртакиб шудааст.» (Сураи Нисо, ояти: 48) Соҳиби амали ширк аз дин хориҷ шуда, хуну молаш ҳалол мегардад: Аллоҳ дар сураи тавба чунин фармудааст: فَإِذَا انسَلَخَ الْأَشْهُرُ الْحُرُمُ فَاقْتُلُوا الْمُشْرِكِينَ حَيْثُ وَجَدتُّمُوهُمْ وَخُذُوهُمْ وَاحْصُرُوهُمْ وَاقْعُدُوا لَهُمْ كُلَّ مَرْصَدٍ ۚ فَإِن تَابُوا وَأَقَامُوا الصَّلَاةَ وَآتَوُا الزَّكَاةَ فَخَلُّوا سَبِيلَهُمْ ۚ إِنَّ اللَّهَ غَفُورٌ رَّحِيمٌ «Ва чун моҳҳои ҳаром ба поён расид, ҳар ҷо, ки мушриконро ёфтед, бикушед ва бигиреду ба ҳабс афканед ва дар ҳама ҷо дар каминашон нишинед. Аммо агар тавба карданд ва намоз хонданд ва закот доданд, аз онҳо даст бардоред, зеро Аллоҳ омурзандаву меҳрубон аст!» (Сураи Тавба, ояти: 5) Дохил шудани ҷаннат барои мушрик ҳаром буда, у барои ҳамеша вориди дузах хоҳад шуд. Далели ин гуфтаҳо ин ояти қуръонист, ки мефармояд: إِنَّهُ مَن يُشْرِكْ بِاللَّهِ فَقَدْ حَرَّمَ اللَّهُ عَلَيْهِ الْجَنَّةَ وَمَأْوَاهُ النَّارُ ۖ وَمَا لِلظَّالِمِينَ مِنْ أَنصَارٍ «... Зеро ҳар кас, ки барои Аллоҳ шарике қарор диҳад, Аллоҳ биҳиштро бар у ҳаром кунад ва ҷойгоҳи у оташ аст ва ситамкоронро ёваре нест.» (Сураи Моида, ояти: 72)