Скачать с ютуб 4. Marčelo i Šljuka - FLEŠBEK в хорошем качестве

4. Marčelo i Šljuka - FLEŠBEK

Drugi singl s albuma "Nojeva varka". Priča se nastavlja u sledećim spotovima. Tekst: Marko Šelić Marčelo Muzika: Aleksandar Jovanović Šljuka Aranžmani: Aleksandar Jovanović Šljuka, Marko Šelić Marčelo i Nevena Glibetić Nensi Saksofon: Max Kochetov Truba: Ivan Radivojević Snimanje, miks i master: Janko Maraš, studio DIGIMEDIA Izdavač: Lampshade Media Režija, kamera, montaža, direktor fotografije: Nemanja Maraš Asistenti: Aleksandar Milošević i Vuk Bjelobrk FX: Milan Subotić Igla HVALA učesnicima! Srcolomka: Vanja Nenadić Dizelaš s kašiče: Miloš MIjailović Jaaz Dizelašev drug dizelaš (takođe s kačiče): Vladimir Marković Dete s kašiče: Anja Matić Cupara s gitaru: Aleksandar Cupara s gitaru Stara ekipa iz parka: Uroš Mitić i Miša Perić "Brka" Prskač crevom koji me ne voli (možda Srcolomkin ćale?): Vladimir Milošević Treper: Vuk Bjelobrk Muzikanti u kafani: Dragan Cakić i Dušan Svrzić Ekipa: Sandra Mladenović, Milica Perić, Jovana Jovanović, Nikolija Dimitrijević, Aleksandar Konovalov, Miloš Milosavljević, Bogdan Đolić, Petar Spasić Glas iz sledeće pesme a na kraju ove: Milovan Filipović Era Posebno hvala: Žarko Milošević, Miloš i Jelena Matić, porodica Subotić, Dušan Mladenović, čika Rade Vitković (kafana "Sokak") i Marko Jevđević ("Pub"). FLEŠBEK Zbog tebe sam sve najebao. I svi mi kažu: „Brate, oće to kad nedeljama nemaš muda da priđeš i lepo pitaš će pođemo?” Al kad nam se oči susretnu, ja sve se oduzmem i gledam u beton… A u stvari sam srećan ki da Strit Fajtera prelazim sa jedan žeton. Ono, fazon, eto zevam tako i raspituem se. Čuo sam da izlaziš u Keca. Tamo dizelaši, bre. To trulo sve. Al pročulo se da smo mi droga i sekta. Jebo im ja sve na kamaru. Aj večeras u hipi-dolinu…? Će dođe Cupara, će ponese gitaru. Pa pivo, pa stari rok, pa ovo-ono, kao, zagrlim te. Bolje da blejiš sa nas nego sa ti buržuji od preko ulice. To sluša Željka Samardžića i sve tako te tužne grlice, pa ode u diskoteku na Eru i Tvins, i napie se i pokrvi se. Kad bude prvi sneg, kod mene romantika, iam peć onu petrolejku. Mož pogledamo neki film, iam Indijanu Džonsa na video-kasetu. I ću narežem disk sa Viva hits… hoćkaj se, nemoj se nećkaš. Išlo lepo to sve… i tad, ono, doznam za drugog dečka. Ki na Grzu za Prvi maj proveo sam se kad sam te sreo: za Prvi maj večito kiša je, pa mi unapred preselo. Izveo bi te večeras u grad, al imam samo za jedan sok na dve slamke. Sa gitaru u Donji park sedim... a tvom dečku ga… ga… Ne mogu se zakačinjem. Krupan, će me polupa. Ova se ljubav napinje. Prevarila me, pukla bruka. Dođe mi da nestanem. U Kragujevac, u Niš. Gde bilo. Sedim. Duša boli. Patim rani jadi, ki Kiš Danilo. Zacopao se, majmun. Ovo je kajgana svetom Petru. Legnem, mislim na nju, op, jorgan se nadigne ki hotel Petrus. A moli me da oprostim, voli me, kaže bez mene će lipše. De ti onaj dizelaš što kafu popie pa ceo dan žvaće kašiče? Kaže, to bila greška, oće samo mene za dečka, pa se smeška da me smekša, pa mi slatka, pa nikad lepša… Pa popustim. Popustim, jebaga, šta ću. Pa nema leka. Za kres i dalje nije spremna. Ma, kažem, volim te. Ću sačekam. Odjeba buržuja zbog mene, ko sam pa ja? Sirotinja. U životu iam samo roleri, svesku sa stihovi i ovaj vinjak. Uglavnom, bilo lepo, lepo ko refren „koj te ima, taj te nema”: još pola godine smo išli, i do kraja nije bila spremna. I onda raskinu. Nađe drugog, i to koga? Onoga istog. I čuem, odma bila spremna da uradi sve ono što mi nismo. A ja… U senci senke tvoje senke, znam da ne znaš. Sedim sjeban, pišem pesmu, ta pesma će se zove „1”. Tvom dečku ga nabiem majke, da ne ostane nedovršen taj stih, zato što je bizgov i seljak i sigurno keca još tri nji’! I svi vi marš u tri pičke materine, ja sit svih! Ovaj fin dim i ovaj džim bim su mi drim tim za vin-vin. Skupio sam, evo, za nešto skuplje od vinjak, govno, će viš ti: Ima uspem u životu, i će se pokaeš ti za taj trip s njim. Ću napravim album „De Facto”. I ću sve da pregazim. Evo je karta za Beograd, sutra sedam na bus, odlazim! I ću uspem i ću se vratim. Koj kosi, koj vodu nosi tad će vam svima bude jasno… i tad ću te zaprosim. Tad! ..to „tad” je sad. Dvadeset leta kasnije, vraćam se u grad. I to nisi ta ti. I to nije taj grad. I to nisam taj ja. I to nije ta glad. Sedam u Donji park, neki klinac piše pesme. Da pitam ništa ne smem, jer verovatno je treper. Treperi sunce na zalasku, misli u oblak lete. Vreme. Sve prolazi, kô u pesmi od Ede. I ko će znati da l’ trijumfom ili s gubitkom… tek, prohuji vihor – i bitno postane sitno. Ki na Grzu za Prvi maj proveo sam se kad sam te sreo: za Prvi maj večito kiša je, pa mi unapred preselo. I sad te šeta onaj buržuj… ja imam samo za jedan sok na dve slamke. Ove stare patike zinule mi… Imaju vazdušni đon – a nisu najke. Sa gitaru u Donji park sedim... I sedim. I sedim. I ništa.